29. oktobar – Svetski dan borbe protiv moždanog udara

Svake godine, 29. oktobra, obeležava se Svetski dan borbe protiv moždanog udara. Sa skoro 12 miliona novih slučajeva godišnje i činjenicom da će svaka četvrta odrasla osoba tokom života doživeti moždani udar, ovaj datum predstavlja globalni poziv na prevenciju, pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje.

„Vreme je mozak!“ Svaki minut je dragocen. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta. Zato prepoznavanje simptoma i hitno reagovanje mogu napraviti značajnu razliku u ishodu lečenja, smanjiti rizik od trajnog invaliditeta i spasiti život.

Prema podacima Svetske organizacije za moždani udar (WSO), skoro 12 miliona ljudi širom sveta svake godine doživi moždani udar, a svaka četvrta osoba starija od 25 godina doživeće moždani udar tokom života. Uprkos ovim alarmantnim podacima, veliki broj moždanih udara može se sprečiti delovanjem na faktore rizika.

Prepoznajte simptome – reagujte odmah

Rano prepoznavanje simptoma moždanog udara je od izuzetnog značaja. Obraćanje hitnoj medicinskoj pomoći predstavlja jedan od najvažnijih koraka kada se pojave simptomi moždanog udara, jer svaki minut bez odgovarajućeg lečenja povećava rizik od oštećenja mozga. Ključ je u ranom prepoznavanju simptoma i hitnom medicinskom zbrinjavanju.

Globalna kampanja podstiče ljude da zapamte pravilo FAST, akronim od početnih slova engleskih reči Face, Arms, Speech, Time:

• F (Face) – Lice: Proverite da li je jedna strana lica opuštena ili spuštena. Zamolite osobu da se nasmeje i obratite pažnju na simetričnost osmeha.
• A (Arms) – Ruke: Zamolite osobu da podigne obe ruke. Obratite pažnju na to da li jedna ruka pada ili osoba ne može da je podigne.
• S (Speech) – Govor: Proverite da li je govor nejasan, otežan ili neuobičajen.
• T (Time) – Vreme: Ako se pojavi bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć – 194.

Poznavanje ovih znakova i pravovremena reakcija mogu spasiti život i smanjiti rizik od dugoročnih posledica.

Prevencija moždanog udara

Iako se neki faktori rizika, poput starosti i naslednih faktora, ne mogu promeniti, na brojne faktore rizika moguće je uticati promenom životnih navika i odgovarajućim lečenjem.

Među najznačajnijim faktorima rizika su:

• visok krvni pritisak (hipertenzija);
• dijabetes;
• povišene vrednosti masnoća u krvi;
• prekomerna telesna masa i fizička neaktivnost;
• pušenje;
• prekomerna upotreba alkohola;
• nepravilna ishrana.

Moždani udar predstavlja veliki javnozdravstveni problem širom sveta, a osobe koje ga prežive mogu se suočiti sa dugoročnim posledicama, kao što su slabost ili oduzetost delova tela, teškoće u govoru i komunikaciji, kao i kognitivne smetnje.

Šta uraditi ako se pojave simptomi?

Kada neko pokaže simptome moždanog udara, brzo delovanje je od presudnog značaja za preživljavanje i oporavak. Neophodno je:

• odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć (194) i ne čekati da simptomi prođu ili se poboljšaju;
• zapamtiti ili zabeležiti vreme kada su se simptomi prvi put pojavili, jer je ova informacija veoma važna za lekare prilikom izbora načina lečenja;
• osigurati bezbednost osobe i pomoći joj da udobno sedne ili legne;
• ne davati hranu, vodu ili lekove dok ne stigne stručna medicinska pomoć.

Pravovremeno medicinsko zbrinjavanje može biti od presudnog značaja za ishod lečenja i smanjenje oštećenja mozga. Zato se kod sumnje na moždani udar ne sme čekati.

Šta možemo učiniti u cilju prevencije?

U cilju smanjenja rizika od nastanka moždanog udara važno je:

• redovno kontrolisati krvni pritisak;
• kontrolisati nivo šećera i masnoća u krvi;
• održavati odgovarajuću telesnu masu;
• biti fizički aktivan;
• pravilno se hraniti;
• izbegavati pušenje i prekomernu upotrebu alkohola;
• redovno obavljati preporučene preventivne preglede;
• negovati zdrave životne navike kod kuće i na radnom mestu;
• poznavati znakove moždanog udara i značaj hitnog medicinskog zbrinjavanja.

Moždani udar se u značajnoj meri može sprečiti, a pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje mogu spasiti život i smanjiti posledice.

Zato zapamtite: kada je u pitanju moždani udar, svaki minut je važan – „vreme je mozak“.